Bili nji tri brata Perićevi, a taj Radica volo da popi digod je mogo i kadgod je mogo. Ne das bije, ne das kači, al kad popi, ni za kaki poso nije. Dok se nisu odelili, nimu novce davali u ruke, jel oma u prvi birt potrefi.
Ono, umo on i brez novaca. Jedared tako lepo popa Matu nasanko. Sretnu se na sokak nji dva, pitadu se za zdravlje i familiju i Radica pozove u birt. Švorc otvorio novo bure s vinom, pa da koštadu. ,,Neka fala“, brani se popa, a nema ni novaca. ,,Ta mante, gosn Popo, imadu Perićevi“, kaže Radica i pipne se di mu stoji šarajtov. Uđedu onak u birt, naručidu po jednu, pa još po jednu. U neka doba kaže Rada ide malko sporadi sebe, a nek popa naruči da poju štogod. Kako izišo, uvati oma pa pravo kući. Pose Švorc popa-Mati skine mantiju i držo sve dok nije pristo da plati ceh. Jel kod Švorca se znalo ,,čas svakom, veresija nikom“, ni Švabama ni Srbima.
A umo i drukše. Komušadu naveče kukuruz, pa dižedu na ambar, dođedu komšije da pomažu, a Rada iznese satljik, pa nudi redom: ,,Ajd po jednu za božpomozi!“ Dok obredi sa svakim, on bogin. Zoto oni njega jednu godinu ostavu u Verovac, kod volova. Tuna njiva, tuna utrina, nigdi birta, ima da je, ima čobanju da pije vode kad večera… A baš tu noć naiđedu kroz atar dva Srbijanca, idedu od Bavaništa, vozu rakije da prodadu. Kad došli u jednu dolju, tuna blato do srčanice i zaglavidu se. Diće, šta će, noć već uvatila. Ništa, neg didu u selo po pomoć. Pođe jedan od nji, kad čuje zvonce. Misi, di je marva mora da bide ljudi, pa pođe ponim zvoncetu i naišo na Radu. Onaj taman večero, opravio ko neku kolebu od tuluzina, pa prilego na bundaš. ,,Dobro veče“, ,,Dobro veče“. ,,Čuj prijatelju“, kaže tako i tako, ,,dal bi ti nama pomogo s volovima kola dizvučemo?“ Kaže Rada: ,,Oću“. Uvati volove pa tamonaka. Upregne i volovi izvuku, a kad iziđedu iz dolje na breg, pitadu oni šta su dužni. Rada kaže: ,,Ništa“. A oni kažedu: ,,Ne mož tako, prijatelju“, pa uzmedu onu čobanju, prospu vodu i sunu šljivovice. Puna čobanja, do gore.
Kad došli ovi zajutra da beredu kukuruze, a on spava u šesnajst. Pijan ko tresak. A njegova žena kaže: ,,Grom ga spalio, ta di je u Verovac rakiju našo, kad ni vode nema!“
S. Vukadinović
staropancevo 